Šta da kažem svojoj starijoj deci?
Najbolje je da budete iskreni. Dajte im informacije koje traže. Međutim, recite im samo onoliko detalja koliko je prikladno za njihov uzrast. Vrlo mala deca postavljaju jednostavna pitanja i trebaju im jednostavni odgovori. Kada govorite o novoj bebi, izgovarajte njeno ime, kao što to činite kada govorite o bilo kom drugom članu porodice.
Koje su uobičajene reakcije starije dece u ovoj situaciji?
Kada im se brat ili sestra rode pre vremena ili bolesni i nalaze se u bolnici, čak i veoma mala deca osećaju da ste uznemireni i tužni, a njihov život će se svakako izmeniti zbog vašeg emotivnog stanja i neophodnosti da provodite vreme u bolnici sa novom bebom. Neke od uobičajenih reakcija su: Misle da su ONI krivi što se beba rodila ranije ili bolesna.Deca uzrasta 2-6 godina često ne prave razliku izmedju izmaštanog i realnog sveta. Oni veruju da misli ili želje mogu da učine da se stvari zaista dese. Starija deca obično nisu srećna što će morati da dele roditelje sa novim bratom ili sestrom, čak i ako im ideja da ih imaju deluje uzbudljivo. Možda su nekada poželeli da se ta beba ipak ne rodi, ili su vas možda nekada slučajno udarili u stomak, pa sada veruju da je to razlog zbog kojeg se beba rodila prerano ili bolesna. Uverite ih da oni nisu razlog zbog kojeg se sve ovo desilo. Misle da su vas ONI rastužili ili uznemirili nečim što su uradili ili rekli.
Otvoreno recite da jeste tužni ili uznemireni, ali uverite ih da to nema veze sa nečim što su oni rekli ili učinili, već samo sa tim što vam je beba previše mala ili bolesna. Prave scene.Njihovo porodično okruženje i uobičajena rutina su izmenjeni, a deca osećaju da su ljudi oko njih uznemireni. Zbog toga se osećaju nesigurno. To izražavaju tako što prave scene, jer to je jedini njima poznat način da privuku više pažnje na sebe. Pokušajte da pronađete nekoga koga deca poznaju i vole (deka ili baka, blizak prijatelj, omiljena dadilja), a ko im može pružiti dodatnu pažnju i to ne samo kada ste vi odsutni, već i kada ste kod kuće. Takođe, pridržavajte se, što je više moguće, njihovog uobičajenog dnevnog rasporeda (vremena za popodnevni odmor, odlaska na spavanje uveče, obroka i drugih aktivnosti). Ukoliko idu u vrtić ili školu, obavestite vaspitačicu ili učiteljicu o onome što se dešava i zamolite je da im posveti više pažnje i razumevanja.
Osećaju se nesigurno, zapostavljeni ili usamljeni.Uverite svoje dete da ga volite jednako mnogo kao i pre nego što se nova beba rodila. Ukoliko vaša bolnica to dozvoljava, povedite starije dete da poseti svog malog brata ili sestru. Misle da su i oni bolesni. Češće se žale da ih boli stomak, glava ili nešto drugo. Pokušajte da im posvetite što je moguće više pažnje (vi i bliski rodjaci ili prijatelji), pa će se ove "bolesti" ređe javljati. Plaše se da će im beba preneti bolest.Većina dece zna da se bolesti od kojih su do sada bolovali prenose kontaktom sa nekim ko je bolestan. Objasnite im da ni vi ni oni ne možete oboleti od bolesti koje ima nova beba.
Brinu se ko će se starati o njima kada beba dođe kući.Pokažite im da su oni i dalje veoma važni i vama i ostalim članovima porodice. Pričajte im kako mogu da pomognu bebi da postane deo porodice. Pokažite im da ste ponosni na njih jer mogu da urade stvari koje beba ne može. Nazaduju.Kada su pod velikim stresom, deca često nazaduju. To znači da se vraćaju manje zrelom ponašanju. Na primer, moglo bi se dogoditi da se češće upiške u gaćice, ako su nedavno naviknuti da koriste nošu. Možda će prestati da koriste reči koje su nedavno naučili, ili će odbijati da se oblače sami.
Moguće je da počnu da sisaju palac, da ponovo počnu da koriste cuclu (varalicu), da zatraže da piju mleko na flašicu, da spavaju sa ćebencetom ili igračkom kao kada su bili manji. Nemojte ih grditi, kažnjavati ili negativno govoriti o ovome. To je dečiji način da se izrazi potreba za vašim većim prisustvom, pažnjom i ljubavlju. Kada se bude ponovo osećalo sigurno, dete će se vratiti na raniji nivo razvoja.
Mogu li moja starija deca da posete novu bebu?
Preporučuje se da starija deca posete svog malog brata ili sestru dok je u bolnici. Studije su pokazale da starija deca tako bolje čuvaju dobar odnos sa svojom majkom i bolje se zbližavaju sa malim bratom ili sestrom. Ukoliko ovih poseta nema, starija deca novu bebu doživljavaju kao stranca. Nikakve negativne posledice ovih poseta nisu zabeležene. U ovim situacijama, deca obično ne pokazuju znake straha i nelagode i većina njih želi, i trebalo bi, da dođe u posetu ponovo.
Posete treba planirati u skladu sa uzrastom starijeg deteta, a one treba da traju onoliko koliko dozvoljava pažnja deteta na tom uzrastu. Vrlo mala deca obično žele da ostanu u poseti veoma kratko, samo nekoliko minuta. Deci starijoj od pet godina će možda trebati malo više vremena da se opuste. Ta deca su više svesna razlike izmedju njihovog malog brata ili sestre i terminski rođenih beba i možda će im biti potrebno ohrabrenje da uopšte pokušaju da uspostave kontakt sa malom bebom.
Raspitajte se u svojoj bolnici da li su ove posete moguće i pod kojim uslovima i na osnovu toga planirajte posetu starije dece bebi.
Ukoliko bolnica dozvoljava ove posete, uobičajena pravila su sledeća:
- Deca moraju biti zdrava, bez temperature, prehlade, proliva, povraćanja, kašlja i kijavice.
- Nemojte dovoditi decu ako su nedavno imala neku od prenosivih bolesti.
- Deca treba da operu ruke i poštuju ostale procedure kao i svi drugi posetioci u bolnici.
- Decu treba nadgledati tokom posete. Najbolje je da tokom posete deteta bude prisutno
- dvoje odraslih, kako bi jedno od njih moglo da se pobrine za dete nakon posete.
- Deca treba da budu uz krevetac/inkubator svog brata ili sestre i ne treba im dozvoliti da idu od inkubatora do inkubatora, niti da trče po bolnici.
Unapred pripremite dete za posetu
Pružite mu bar neku predstavu o tome koliko je beba mala. Mlađa deca obično očekuju drugara za igru, svoje veličine. U ovome će vam pomoći bebina fotografija.
Opišite detetu gde se beba nalazi (npr. u sobi sa mnogo drugih beba i ljudi i zvukova, uključujući i alarme; u inkubatoru ili krevetcu). Ukoliko imate bebinu fotografiju, objasnite starijem detetu ono što se na slici vidi: inkubator pomaže da bebi bude toplo, žičice koje su zakačene za bebu pomažu da znamo da beba lepo diše, povezi na očima služe da bebi ne smeta jako svetlo, itd. Ako nemate fotografiju, pokušajte da nacrtate sve ovo detetu ili upotrebite ilustraciju iz neke knjige.
Uverite dete da različite stvari koje se nalaze na i oko bebe ne bole, kao i da su neophodne kako bi pomogle doktorima i medicinskim sestrama da se staraju o bebi.
Objasnite detetu šta može da radi tokom posete. Recite mu da može da priča bebi i da je pomiluje. Predložite detetu da nešto ponese bebi jer ćete mu tako pomoći da bebu doživi zaista kao brata ili sestru, odnosno kao deo porodice. To može biti neka detetova fotografija, crtež koji je ono napravilo ili neki sitni ukras za inkubator.
Oko čega su deca obično zabrinuta tokom posete?
Obratite pažnju da komentare i emotivne reakcije deteta tokom posete bebi i pomozite mu da razume stvari zbog kojih je zabrinuto. Uobičajene brige su:
- Zašto su bebine oči pokrivene? Zašto drži zatvorene oči? Može li da vidi?
- Da li bebu bole sve te sprave i žice?
- Zašto je beba u kutiji (inkubatoru)? Hoće li ikada izaći odatle? Kako će izaći?
- Da li će bebi porasti kosa?
- Kako beba jede? Mogu li ja da je hranim?
- Mogu li da držim bebu? ili Zašto ne mogu da je držim?
Posle posete, pitajte dete da li ima nekih pitanja o bebi i bolnici? Upitajte ga šta oseća prema svom bratu ili sestri. Uverite ga da je njegova poseta bila važna bebi. Pokažite mu da vam je važno kako se ono oseća i da vam je jednako stalo do njega koliko i do bebe.